Енергетску ефикасност стамбеног сектора је потребно разликовати од штедње енергије, јер штедња енергије увијек подразумијева и одређену врсту одрицања тј. смањења обима посла, док ефикасна употреба енергије подразумијева задржавање истог нивоа квалитете живота.

Бројне су предности енергетске ефикасности стамбеног сектора посебно у области градње као што су:

  • финансијска уштеда кроз смањене издатке за гријање, хлађење и електричну енергију, дужи животни вијек зграде
  • квалитетнији увјети за боравак и рад, уз постизање топлотног комфора унутар објекта
  • допринос заштити околиша кроз смањење емисија штетних плинова у околиш, као и глобалним климатским промјенама
  • смањење негативног утјецаја за здравствено стање корисника.

Најчешће мјере које се подузимају ради смањења губитака енергије и повећања енергетске ефикасности јесу замјена необновљивих енергената обновљивим, замјена енергетски неефикасних потрошача ефикасним, боља изолација простора који се грије, замјена дотрајале столарије у просторима који се грију, уградња мјерних и регулационих уређаја за потрошаче енергије.

Старији стамбени објекти, грађени у вријеме када енергетска ефикасност није била примарна, пројектирани су са слабијом изолацијом. Уз оронуле или оштећене фасаде и дотрајале прозоре, такве зграде данас су велики потрошачи енергије.

Улагањем у мјере енергетске ефикасности стамбеног сектора као што је, напримјер, изолација кућа, могуће је уштедјети готово половину новца који се користи за гријање.

На примјер, кућа на којој су примијењене мјере енергетске ефикасности трошит ће упола мање енергије, а самим тим бит ће упола мање испуштања штетних плинова. Енергетска ефикасност је једна од основних мјера заштите против прекомјерног загађивања зрака које је присутно у градовима широм Босне и Херцеговине, посебно у зимским мјесецима.