Енергетска криза крајем године натјерала је стотине милиона људи широм свијета да се запитају како са истом или мањом количином енергије унаприједити квалитет живота.

Можда се чини немогућим, али је то итекако оствариво, уколико се користе доступне методе за смањење потрошње енергије у домаћинствима. Кориштењем LED расвјете умјесто класичних сијалица смањујемо потрошњу електричне енергије и до 90% у односу на традиционалне начине освјетљења, а топлотном изолацијом стамбених објеката можемо уштедити скоро и до 50% енергије годишње.

Штедња се често тумачи као рестрикција, али у овом случају то није тако. Заправо, енергетска ефикасност је спречавање „бацања“ енергије која, када се ефикасно користи, умјесто ван објеката, остаје у просторијама утопљених кућа, зграда…

Многе европске државе су се након поремећаја на тржишту енергената окренуле хитним мјерама и проналску рјешења, а енергетска паника проширила се широм свијета. С друге стране важност енергетске ефикасности надлежне институције у Републици Српској су препознале и прије енергетске кризе те покренуле бројне пројекте и активности како би се смањило расипање енергије.

Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске кључна је институција која управља процесима зелене транзиције. Бројним пројектима допринијели су квалитетнијем управљању енергијом, а од прошле године су отворили програме и за физичка лица и кроз конкретну помоћ омогућили утопљавање стамбених објеката.

Тако је Фонд прошле године путем јавног конкурса додијелило бесповратна финансијска средстава за суфинансирање пројеката из области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије за физичка лица за 2022. годину.65 физичких лица добило је бесповратна средства у износима од 3.000 КМ до 8.000 КМ за пројекте обнове спољашне заштите објеката, те за повећање енергетске ефикасности система гријања и хлађења. Током овог конкурса Фонд је додијелио укупно близу 400.000,00 КМ бесповратних средстава.

Такође, како би информисали становништво о користима које произилазе из увођења мјера енергетске ефикасности, Фонд је уз подршку Савезне владе Њемачке у оквиру пројекта “Декарбонизација енергетског сектора у Босни и Херцеговини“ који проводи GIZ, покренуо кампању “Домаћински с енергијом – И љепше и исплативије” и креирао страницу utoplidom.ekofondrs.org на којој се налазе све потребне информације о важности енергетске ефикасности.

На овој страници се налази и калкулатор уштеде енергије с разлогом назван “Мотиватор” који у неколико корака израчунава потребну инвестицију, уштеду енергије у објектима у којима је задовољен стандард потребне енергије за гријање, финансијску уштеду која се може остварити повећањем енергетске ефикасности у таквим објектима уз резултате смањења емисије CO2.

Промјеном само вањске столарије могуће је смањити потребну енергију за гријање преко 50%, а потпуним и правилним утопљавањем објеката потрошња енергије се знатно смањује. Користећи калкулатор који се налази на страници провјерили смо колико би била смањена потрошња просјечног домаћинства у Републици Српској када би инвестирали у утопљавање објекта. Резултати су веома охрабрујући.

Уколико се ради о слободностојећој кући изграђеној између 1981. и 1991. године која се грије на дрва, промјеном прозора, постављањем топлотне изолације на вањске зидове дебљине 20 цм и замјеном система гријања топлотном пумпом може се уштедити до 14,624 kWh годишње. Финансијска уштеда била би 4.500,00 КМ, а овим мјерама годишње производња CO2 емисије би се смањила за више од пет тона.

Уштеде у јавним објектима биле би још веће, а након низа финансијских и здравствених бенефита квалитетнијим управљањем енергијом, повећањем енергетске ефикасности смањила би се и потреба за енергентима, што за резултат може имати и смањење овисности о енергентима чиме се смањује и ризик несташице енергената.

Висина инвестиције, финансијске и енергетске уштеде и смањење емисија штетних гасова одређује врста објекта, година изградње, те енергетска мјера на коју се неко одлучи. Све ове мјере не помажу само код загријавања, већ и приликом хлађења стамбеног простора, али такође продужавају животни вијек стамбеног објекта.

Осим смањења финансијских издатака утопљавањем објеката утиче се и на комфор становања као и на квалитет унутрашњег ваздуха који је иначе покретач многих обољења. Према многим истраживањима неквалитетан унутрашњи ваздух оставља негативне посљедице по респираторни систем, погоршава астму, негативно утиче на кардиоваскуларни систем, а загађен унутрашњи ваздух везује се и за настанак карцинома и других болести изазваним неповољним окружењем.

Енергетском ефикасношћу осим уштеде новца и очувања здравља чува се и планета Земља.