Изазови с којима се цијела Европа суочава у подручју енергетике, видљива је у посљедњих неколико година и у БиХ. Све већа потражња за енергијом, високе и нестабилне цијене у цијелом свијету, пријетње повезане са климатским промјенама, декарбонизација, као и спори напредак када је ријеч о енергетској ефикасности, су само неки аспекти због којих су се и европске, али и домаће институције опредијелиле да обезбиједе дугорочну стабилност у енергетском сектору.

Након што су институције Европске уније усвојиле план којим се тражи побољшање енергетске ефикасности за 32,5 % до 2030. године, заживјели су посебни пројекти, који су усмјерени на привреду, али и становништво.

Невена Стојаковић и Бобан Лукић, брачни пар из Бањалуке, протекле године је уселио у свој нови дом, а како кажу, једна од првих ствари коју су урадили одмах по усељењу је утопљавање нове породичне куће и стављање термоизолације.

“Ми смо ставили стиропор 15 цм дебљине. Стварно нам је то јако помогло. Уселили смо се у октобру и нисмо одмах имали изолацију. Нама је комплетна кућа направљена по принципу енергетске ефикасности, топлотна пумпа ваздух-вода, гријемо се на струју, а имамо и подно гријање. Трошкови су нам се знатно смањили, можда више од 30 % у односу на првих мјесец – два дана од усељења. Имали смо ту топлотну пумпу, она је пуно радила и добијали смо јако пуно струје, а било нам је хладно, нисмо је могли догријати”, каже Невена Стојаковић.

Овај брачни пар аплицирао је на конкурс који је расписао Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске, а који је становништву у Републици Српској пласирао 400.000 КМ бесповратних средстава за обнову спољне заштите објеката и повећање енергетске ефикасности система гријања и хлађења.

Невена Стојаковић говори да је заиста имала срећу да види конкурс који је Фонд расписао, баш у тренутку када је требало да раде термоизолацију на кући.

“Као да сам прижељкивала тај позив. Он је кратко и трајао, можда неколико дана и наравно, аплицирали смо. Ово нам је стварно значило, та помоћ Фонда. Ми смо све то и завршили током прошле године. Чим смо потписали уговор, одмах смо ангажовали мајсторе и завршили посао. Остало је само да окречимо фасаду, али битно је да смо изолацију завршили”, додаје Стојаковићева.

Средства за термоизолацију и замјену столарије добио је и Шпиро Веселиновић, такође из Бањалуке, који је радове на кући такође завршио прије зиме.

“Уштедио сам доста на енергентима за гријање. Пошто се највише гријем уз помоћ дрва, сада сам обзиром на ту енергетску ефикасност преполовио трошкове”, говори Веселиновић.

Додаје да поменути пројекат много значи за грађане, којима је плаћање енергије један од највећих проблема, те да му је самим тим побољшан и квалитет живота.

Уз пројекте термоизолације и промјене столарије, један број грађана је аплицирао и за повећање ефикасности система гријања и хлађења, то јесте набавка пећи и котлова и замјена инсталација.

Здравка Јеллић из Теслића је дуго трагала како да промијени систем гријања у кући, с обзиром да се до сада гријала на дрва.

“Сматрала сам да је за овакав објекат неопходно да пређем на другу врсту гријања која ће и са еколошке стране да нам створи олакшавајуће околности, да заштити не само природу, него да и мени олакша што се тиче чишћења, то јесте да смањи прљање саме куће. Ја сам преко овог пројекта уградила пећ на пелет и замијенила инсталације. Предност овог гријања је што можете да га укључите и даљинским управљањем. Имам апликацију преко телефона, тако да и ако ме нема пар дана у кући физички, могу укључити или искључити гријање у сваком тренутку. То је велики напредак”, каже Здравка.

Напомиње да то доноси и велике бенефите када је ријеч и о очувању животне средине, јер се смањују загађења.

“Реализација пројекта је била јако брза. Чим смо нашли понуђача, фирму која ради те радове и њихову понуду добили, што смо морали предати уз пројекат, започели смо са послом. Они су дошли из Добоја, уградили тај котао. То је било у року пар дана. Моје мишљење је јако позитивно и мислим да није нико незадовољан. То је велика стимулација за становништво и ја сам као грађанин Републике Српске захвална што сам успјела да добијем тај пројекат од Фонда”, напомиње Јелићева.

Систем гријања је промијенио и Споменко Гузијан из Бањалуке, који је због најаве поскупљења струје, али и осталих енергената одлучио да промптно реагује.

“Истраживао сам шта би било најповољније. Прва идеја ми је била с обзиром да станујем у кући која има двориште, да користим геотермалне воде, онда сам међутим, уз консултације са једним професором с Машинског факултета у Бањалуци, одлучио да узмем топлотну пумпу ваздух – вода. То ради на принципу да користи ваздух из околине који загријава воду и онда то послије циркулише кроз радијаторе и тако грије кућу”, каже Гузијан.

Напомиње да је доста истраживао на који начин да финансира овако скуп пројекат, али да је онда наишао на позив Фонда.

“Управо тих дана је објављен позив за бесповратна средства за енергетску ефикасност и наравно та прилика је нешто што се не може заобићи. Прикупио сам потребну документацију, која је тражена у том позиву. У року два дана сам скупио све папире и предао их и на моје велико изненађење веома брзо, након неких мјесец дана објављени су резултати гдје је и моје име било међу корисницима средстава Фонда”, додаје Гузијан.

Према његовим ријечима, за пројекат је добио око 8.000 КМ који укључује топлотну пумпу и систем гријања, а да је уз то промијенио прозоре у приземљу куће и два кровна прозора, што значи да је добио и додатну изолацију куће.

“То се прилично осјетило у овој зимској сезони, посебно током ових хладнијих дана. Упоређујући рачуне за струју у истом периоду ове и прошле зиме, а јачина зиме је била приближна, уз исти ниво загријаности куће, рачун за струју је преполовљен. Прије ове топлотне пумпе користио сам систем гријања на струју. Дакле, централно гријање уз електрични котао. Испунило ми је и више од очекивања. Мислио сам да ће уштеда бити око 30-40%, али да ће бити око 50%, то је позамашно”, закључио је Гузијан.

Задовољство не крије ни пензионерка Славка Шукало из Бањалуке, уз напомену да без средстава Фонда не би ни могла помислити да уђе у инвестицију замјене дотрајале вањске столарије. Комплетан посао завршила је прије два мјесеца, уз напомену да већ осјети прве резултате.

“Нисам дуго чекала на средства. Можда је рано сад да причам о неким бенефитима и уштедама, али је далеко боље када је ријеч о загријаности стана. Срећа да је моја кћерка видјела тај позив Фонда јер ја сам пензионер. Шта ћу ја са малом пензијом? Док платим даџбине, шта остаје? Да није било Фонда, не бих ни помишљала да ћу промијенити прозоре. Ми смо овдје уселили 1976.године. Ти прозори су толико остарили и расушили се, па кад је вани вјетар дувао, код нас су завјесе лелујале”, каже Шукало.

Напомиње да ће тек у наредним годинама осјетити много већи бенефит.

Поред ових активности, Фонд је уз подршку Савезне владе Њемачке у оквиру пројекта “Декарбонизација енергетског сектора у Босни и Херцеговини” који проводи GIZ, покренуо и кампању “Домаћински с енергијом – И љепше и исплативије” и креирао страницу утоплидом.екофондрс.орг на којој се налазе све потребне информације о важности енергетске ефикасности, а све с циљем информисања становништва о користима које произилазе из увођења мјера енергетске ефикасности.

На страници се може пронаћи и калкулатор уштеда енергије – МОТИВАТОР који кроз једноставне кораке и увођење четири мјере пружа информације о уштедама енергије, финансијским уштедама, смањењу емисија CO2 и процјену инвестиције за увођење мјера енергетске ефикасности.